Udruženje reumatologa Srbije je Udruženje nastalo kao pravni naslednik Udruženja reumatologa SCG nakon razdvajanja državne zajednice Srbije i Crne Gore. Odluka o formiranju Udruženja doneta je na Skupštini Udruženja 21.10.2006. godine na Godišnjem kongresu reumatologa SCG održanog na Tari. Udruženje je registrovano marta 2007. godine.
Sedište Udruženja je u Institutu za reumatologiju u Beogradu, a predsednik Udruženja je Prof. dr Bojana Stamenković.
Udruženje reumatologa Srbije je udruženje građana (lekara i stručnjaka iz drugih srodnih naučnih oblasti) koji se bave reumatologijom na teritoriji Srbije i koji se dobrovoljno povezuju i udružuju radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih Statutom.
Pre formiranja Udruženja reumatologa Srbije, Udruženje je radilo kao Udruženje reumatologa Srbije i Crne Gore (2002-2006) nastalo nakon prestanka rada Udruženja reumatologa Jugoslavije i okupljalo je reumatološke sekcije republičkih lekarskih udruženja i delovalo je u sastavu Saveza lekarskih društava Srbije i Crne Gore.
Dva se datuma pominju kao datumi osnivanja Udruženja reumatologa Jugoslavije. Prvi je bio 1949. god. kada je održan Prvi naučni sastanak za reumatologiju, balneoklimatologiju i fizikalnu medicinu u Zagrebu, koji se smatra za I kongres reumatologa Jugoslavije. Drugi je 20. oktobar 1954. godine kada je zvanično konstituisano Udruženje reumatologa Jugoslavije.
Sedište Udruženja najpre je bilo u Zagrebu sve do smrti njegovog prvog predsednika prim. Drage Čopa, a kasnije se seli u Beograd u Institut za reumatologiju. Predsednici Udruženja bili su lekari Instituta u više mandata: prim. dr Zagorka Berović (1964-1980), prim. dr Đorđe Lukačević (1986-1987) i prof. dr Vlastimir Mladenović (1987-1988, 1993-1998), prof. dr Nada Pilipović (1998-2002) i sada prof. dr Nemanja Damjanov (2002-i dalje). Svojim autoritetom i kreativnošću oni su doprineli razvoju jugoslovenske reumatologije i saradnji reumatologa iz različitih sredina.
Udruženje reumatologa Jugoslavije član je Evropske lige za borbu protiv reumatizam (EULAR), praktično od osnivanja.
Nakon raspada SFRJ, decembra 1993. godine ponovo je osnovano Udruženje reumatologa Jugoslavije u čijem sastavu su: Reumatološka sekcije SLD, Društrvo ljekara Crne Gore, Reumatološka sekcija Društva lekara Vojvodine i Aktiv reumatologa Kosova. Prof. dr Vlastimir Mladenović je izabran za predsednika Udruženja u novom sastavu. Lekari Instituta za reumatologiju su bili nosioci organizacije X kongresa reumatologa Jugoslavije koji je održan u Beogradu 1988. godine i XI kongresa reumatologa Jugoslavije koji je održan u Prohorovu 1994. godine. Nakon ovog kongresa 1998. godine održan je XII kongres reumatologa u Igalu u organizaciji Instituta za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju "Dr Simo Milošević" u Igalu i Instituta za reumatologiju-Beograd. XIII kongres reumatologa organizovalo je Društvo lekara Vojvodine, odnosno Zavod za reumatizam Novi Sad, najpre u Vrdniku 2002 godine, a zatim u Novom Sadu 2003. godine.
Pored kongresa reumatologa koji su se održavali svake 4 godine, Udruženje reumatologa Jugoslavije je održavalo i Jugoslovenske reumatološke dane koji su se održali dva puta u organizaciji Društva lekara Vojvodine i Zavoda za reumatizam Novi Sad, 1995 i 1999 godine u Novom Sadu
U toku XIII kongresa u Vrdniku, na predlog prof. Kaldena, tadašnjeg predsednika EULAR-a koji je bio gost Kongresa, članovi Udruženja reumatologa doneli su odluku da se kongresi reumatologa održavaju svake godine.
Prvi Godisnji kongres reumatologa održan je u Novom Sadu 2003. godine, a zatim u Niškoj Banji 2004. godine, 2005 godine održao se u Beogradu u hotelu Inter-Continental u organizaciji Udruženja reumatologa i Instituta za reumatologiju. Kongresu je bio izuzetno dobro posećen. Zapažena predavanja održali su prof. dr Tore Kvien iz Norveške, prof. dr Marco Matucci-Cerinic iz Italije, prof. dr Dimitrios Boumpas iz Grčke, prof. dr Earl Silverman iz Kanade, prof. dr Blaž Rozman iz Slovenije, prof. dr Laszlo Czirjak iz Mađarske, Prof. dr Charles Dinarello, USA i prof. dr Earl Silverman iz Kanade.
