JavaScript must be enabled! UReS - O Nama
 Razvoj 

Razvoj reumatologije u Srbiji do 1996. godine, prof. dr Vlastimir Mladenović

Reumatologija je nauka koja se bavi izučavanjem reumatskih bolesti: njihovog uzroka, načina ispoljavanja i razvoja, lečenja i preventivnih mera za njihovu pojavu. To su bolesti zglobova, kostiju i okolozglobnih organa i tkiva, koje ponekad zahvataju druge organe i sisteme (kožu i potkožno tkivo, oči, srce i krvne sudove, pluća, bubrege, krvotvorni sistem, centralni i periferni nervni sistem i dr.) Dele se u četiri osnovne grupe: zapaljenjske, degenerativne, metaboličke i vanzglobne reumatske bolesti. Poremećaji kostiju i zglobova mogu da se ispolje i u toku oboljenja drugih organa i sistema (žlezda sa unutrašnjim lučenjem endokrinih žlezda, krvotvornih organa), tumora, poremećaja razvoja kostiju i zglobova i dr. Uzrok reumatskih bolesti je često nepoznat te je i njihovo lečenje simptomatsko: stišavanje i/ili otklanjanje bola i zapaljenja, fizikalno lečenje i, u odredjenim slučajevima, hirurško lečenje.

Reumatske bolesti, naročito degenerativne, prate ljudski rod od njegovog postanka, ali organizovana borba protiv reumatizma, u svetu i u nas, skorašnjeg je datuma. Medjunarodni komitet za reumatske bolesti osnovan je 1925. godine, a Nacionalni komitet za borbu protiv reumatizma u Jugoslaviji osnovan je 1930. godine u Zagrebu, Udruženje reumatologa Jugoslavije 1949. godine i Reumatološka sekcija Srpskog lekarskog društva 1949. godine (osnivač dr B. Stanojević). Časopis Reumatizam, glasilo Udruženja reumatologa Jugoslavije počeo da izlazi 1954. godine u Zagrebu (urednik. prof. dr Theodor Dü rrigl). Prvi kongres udruženja reumatologa Jugoslavije održan je u Zagrebu 1949. godine.

Savremena srpska reumatologija počinje sa dr Branislavom Stanojevićem* koji se, još 1930. godine na III slovenskom lekarskom kongresu u Splitu, (na kome je jedna od glavnih tema bio reumatizam), zajedno sa dr Dragom Čopom iz Zagreba, zalagao za organizovanu borbu protiv reumatizma.

* videti lične odrednice

Posle B. Stanojevića najzaslužnija za razvoj reumatologije je dr Zagorka Berović*, koja je najpre, 1953. godine, otvorila reumatološku ambulanti pri III domu zdravlja u Beogradu (prvi lekar je bio dr Boris Nedvidek). Na njenu inicijativu Izvršno veće Narodne skupštine Narodne republike Srbije 04.06.1958. godine donosi rešenje o osnivanju Centra za reumatizam i zatim počinje izgradnju Zavoda za reumatizam koji je otvoren 01.04.1965. godine, a Zagorka Berović postaje njegov prvi direktor.

Institut za reumatologiju u Beogradu

Institut je osnovala prim. dr Zagorka Berović (1965), u kome je bila i prvi direktor (1965-1977), sa nazivom Zavod za reumatizam. Dr Berović je opremila Zavod i izabrala svoje prve saradnike (dr Julijana Nikolić*, dr Milica Budimir*, dr Ljubica Lopičić, dr Dragan Božović, dr Angelina Kićevac, dr Stevan Pujević, dr Dušan Vukotić*, dr Branislav Maksimović, dr Vlastimir Mladenović*, dr Ivan Stojanović*). Zavod je imao više odeljenja: reumatologiju (rukovodilac dr Julijana Nikolić), fizikalnu medicinu i rehabilitaciju (dr Dragan Božović), otorinolaringologiju (dr Borivoje Vučićević), laboratoriju (dr Jovan Kačaki), radiologiju (dr Angelina Kićevac-Miljković) i konsultativne službe (ginekologa, ortopeda i neurologa). Zavod je imao 125 kreveta i oko 60 zaposlenih, od kojih 20 lekara (10 internista-reumatologa, 2 fizijatra, 1 kardiolog, 1 otorinolaringolog, 1 radiolog i 5 odeljenjskih lekara), 10 medicinskih tehničara, 23 bolničara, 6 laboranata i 27 fizioterapeuta.

Zavod 1966. godine dobija naziv Reumatološki institut SR Srbije, a 1988. godine Institut za reumatologiju. Posle dr Berović, direktori Instituta bili su: prof. dr Julijana Nikolić (1977-1985), prof. dr Vlastimir Mladenović (1985-1993) i prof. dr Nada Pilipović (od 1993).

Dogradnjom jednog sprata Institut je imao kapacitet od oko 300 kreveta (maksimalno 375 u 1973. godini), i, u to vreme bio je najveća ustanove te vrste u Evropi i jedini u Jugoslaviji. U prethodnoj Jugoslaviji Institut je bio vodeći reumatološki centar, dugo vremena sedište Udruženja reumatologa Jugoslavije (1964-1980 i 1986-1988) i Reumatološke sekcije SLD (1961-1980 i 1982-1996) i Republičke stručne komisije za reumatizam i reumatsku groznicu (1974-1991) i bio je referentni centar za reumatizam Republike Srbije. Institut se posebno bavi izučavanjem sistemskih bolesti vezivnog tkiva i osteoporoze.

Od 1980. godine Institut je Nastavna baza Medicinskog fakulteta u Beogradu za redovnu i poslediplomsku nastavu iz reumatologije. Prvi nastavnik i rukovodilac nastave bio je prof. dr Josip Konečni.

Institut ima oko 350 zaposlenih od kojih 52 lekara (32 internista-reumatologa, 9 fizijatara, 3 mikrobiologa, 1 radiologa, 1 mikrobiologa, 1 specijalistu iz medicinske biohemije, 4 lekara na specijalizaciji, 1 pedijatra, 70 medicinskih sestara, 45 fizioterapeuta, 16 laboratorijskih tehničara, 7 rendgen tehničara, 2 diplomirana farmaceuta i oko 115 zaposlenih u pratećim službama. Godišnje se obavi oko 48000 pregleda i u stacionaru leči oko 2800 bolesnika.

Saradnici Instituta su rezultate svojih istraživanja i iskustava iz oblasti reumatologije, kliničke imunologije, fizikalne medicine i rehabilitacije i radiologije saopštavali na gotovo svim jugoslovenskim, evropskim i internacionalnim (svetskim) reumatološkim kongresima i do 1996. godine objavili su više od 1500 radova, od toga. 68 u inostranim časopisima. Napisano je oko 15 monografija i uradjeno je više od 10 naučnih projekata, 14 doktorskih disertacija i 15 magistarskih radova. Od 1970. godine Institut izdaje časopis Acta rheumatologica Belgradensia.

Institut je dobio Povelju SLD i brojna druga priznanja od strukovnih organizacija , grada Beograda i drugih.

Bibiliografija najznačajnijih prvih radova i monografija:

  • Z.Berović: Reumatologija, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1966 (420 str).
  • Sistemske bolesti vezivnog tkiva i savremena terapija zapaljenjskih reumatičkih oboljenja; Udruženje reumatologa Jugoslavije i Reumatološki institut u Beogradu, 1970 (461 str).
  • Dijagnostički kriterijumi za ocenu radne sposobnosti obolelih od reumatičkih oboljenja, Reumatološki institut i Republička zajednica penzijskog i invalidskog osiguranja radnika, Beograd, 1976.
  • Priručnik za dijagnozu i lečenje reumatičkih bolesti, Reumatološki institut i Republička stručna komisija za reumatizam, 1985 (146 str).
  • Uputstvo za profilaksu, dijagnozu i lečenje reumatske groznice, Reumatološki institut SR Srbije i Republička komisija za reumatsku groznicu, prvo izdanje, 1974, drugo izdanje 1979 i treće izdanje 1983.
  • J. Konečni, gl. urednik: Klinička reumatologija, Medic. knjiga Beograd-Zagreb, 1984 (774 str).
  • Zbornici radova sa 23 savetovanja o reumatskoj groznici i juvenilnom hroničnom artritisu, Reumatološki institut i Republička komisija za reumatizam, 1974-1997. god. (ukupno 2130 str).

institut za reumatologiju

Institut za reumatologiju-Beograd

Prvu reumatološku ambulantu u Srbiji, posle II svetskog rata, krajem četrdesetih godina, otvorio je dr Dragiša Pavlović, pri Centralnoj specijalističkoj poliklinici u Beogradu, u kojoj je radio do 1962. godine kada je penzionisan. Dr Pavlović je 1951. godine bio predsednik Upravnog odbora Reumatološke sekcije SLD. Od 1962. do 1965. u toj ambulanti je radio dr Branislav Maksimović, koji je, krajem 1965. godine prešao na rad u Zavod za reumatizam u Beogradu.

Početak razvoja reumatologije i reumatološke službe u Nišu počinje 1945. godine sa dr Stevanom Vukašinovićem (1897-1975), koji je, kao upravnik specijalističke službe u Nišu, osnovao reumatološku ambulantu (lečio je obolele od reumatoidnog artritisa solima zlata i kutivakcinom) i, kao reumatolog, povremeno bio angažovan u Niškoj, Vranjskoj i Kuršumlijskoj Banji. Početkom 1959. godine u Niškoj Banji je oformljena Direkcija banjskoklimatskog lečilišta (upravnik dr Gligorije Ćurčić), a ubrzo i Ogledni stacionar sa 14 do 18 kreveta za reumatske bolesnike. Godine 1962. u Niškoj Banji se organizuje Prirodno lečilište, koje u svom sastavu ima stacionar Zelengoru sa 200 bolesničkih postelja i banjsku polikliničku sa 2 lekara u stalnom radnom odnosu (dr Gligorije Ćurčić i dr Dragoslav Koković).Godine 1963. imenuje se dr Dimitrije Mihajlović, lekar internog odeljenja Gradske bolnice u Nišu, za honorarnog načelnika celokupne zdravstvene službe u Niškoj Banji, a dr Gligorije Ćurčić za šefa Banjske poliklinike.

Na predlog dr D. Mihajlovića 1966. godine osniva se Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i srčanih bolesnika sa 200 postelja, a dr Mihajlović postaje njegov prvi direktor.

INSTITUT ZA PREVENCIJU, LEČENJE I REHABILITACIJU REUMATIČKIH I SRČANIH BOLESNIKA NIŠKA BANJA

U Niškoj Banji osnovao je dr Dimitrije Mihajlović (1966) u kome je bio i prvi direktor (1967-1993), kao Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i srčanih bolesnika, koji 1977. god. dobija naziv Institut. U početku je korišćen objekat Zelengora, sa 200 postelja. Zalaganjem dr Mihajlovića i njegovih saradnika (dr Nikola Janković, dr Ljubomir Hadži Pešić, dr Jovan Đorđević, dr Branko Lović, dr Zorica Marković, dr Aleksandra Stanković i dr.) Institut se proširuje izgradnjom Stacionara Radon (1975) i kompleksa vila Terme (1980).

Od 1983. godine Institut je osposobljen za potpuno zbrinjavanje reumatičkih a od 1986. godine i kardiovaskularnih bolesnika. Institut je Nastavna baza Medicinskog fakulteta za balneoklimatologiju, reumatologiju i kardiologiju - za redovnu i poslediplomsku nastavu.

Institut ima 4 bolničko-klinička odeljenja (reumatologija, fizikalna medicina i rehabilitacija, kardiologija sa jedinicom za intenzivnu negu, ortopedija ) i Odeljenje za specijalizovanu rehabilitaciju reumatičkih i karadiovaskularnih bolesnika sa ukupno oko 550 postelja i oko 380 zaposlenih (160 iz medicinske struke), sa 57 lekara (24 internista, 8 fizijatara, 2 ortopeda, i po jedan radiolog, biohemičar i ginekolog), 60 medicinskih sestara i 42 fizioterapeuta.

Rezultate svojih primenjenih istraživanja saradnici Instituta su prikazali na mnogobrojnim jugoslovenskim i međunarodnim sastancima, simpozijumima i kongresima.

Institut je organizovao 27 simpozijuma (1970-1996), 13 iz reumatologije i 14 iz kardiologije, i izdao Zbornike svih saopštenih radova.

Nastavnici i lekari Instituta do sada su objavili 1040 stručnih stručnih i naučnih radova (od toga 45 u inostranstvu) i dobili su brojna stručna i društvena prizanja: SLD, Saveza lekarskih društava Jugoslavije, Udruženja reumatologa i kardiologa Jugoslavije.

Najznačajniji radovi:

  • D.Mihajlović, M. Miljanić, V. Godić: Naša prva saopštenja o neposrednim rezultatima kompleksnog lečenja reumatičara, Reumatizam, 1962, 9/2, 57-68.
  • D. Mihajlović, M. Miljanić, V. Godić, M. Radić: Neposredni rezultati lečenja hroničnih inflamatornih reumatičkih oboljenja u Niškoj Banji, Reumatizam, 1963, 10/6, 213-216.
  • Lj. Hadži Pešić, B. Đorđević: Srce u reumatoidnom artritisu, Zbornik radova Reumatoidni artritis, Institut za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i srčanih bolesnika, Niška banja, 1970, 137-142.
  • Lj. Hadži Pešić. Metode u rehabilitaciji koronarnih bolesnika, Zbornik radova Simpozijuma o koronarnoj bolesti, Institut za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i srčanih bolesnika,Niška Banja, 1970, 67-73.
  • A. Stanković, J. Đorđević, D. Mihajlović: Naša iskustva u lečenju reumatoidnog artritisa solima zlata, u: Medikamentno lečenje reumatičkih bolesnika, Institut za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i srčanih bolesnika, Niška Banja, 1978, 153-157.

institut za prevenciju

Institut za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i srčanih bolesnika Niška Banja u Niškoj Banji

Razvoj kliničke reumatologije u Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu bio je uslovljen stvaranjem subspecijalističkih odeljenja na Klinici za unutrašnje bolesti izmedju 1951 i 1964. god. i postavljanjem za načelnika Odeljenja opšte interne medicine potpukovnika dr Ratibora Mičića* (1961) koji, sa svojim saradnicima (kap. dr Slavko Krstić, dr Lazar Ivković*, kap. dr. Svetomir Bečanović, major dr Milan Popović, potpuk. dr Dragan Mitrović i dr. Zoran Anđelković), pored ostalog, usmerava rad i na istraživanja zapaljenjskih, metaboličkih i degenerativnih bolesti kostiju i zglobova. Treba istaći da su i pre podele Klinike za unutrašnje bolesti na uža specijalistička odeljenja iz te ustanove bili objavljeni sledeći radovi iz oblasti kliničke reumatologije: Hronična reumatska oboljenja u Jugoslavenskoj armiji, M. Arsenijevića (1946). Kortizon u zapaljenskom reumatizmu, R. Jovanovića i sar. (1952), Neki problemi reumatske groznice, R. Jovanovića, M. Arsenijevića, M. Krstića i M. Antića (1954), Sistemski eritemski lupus, M. Kičića i R. Mićića (1954), Sklerodermska nefropatija, R. Mićića i M. Kičića (1957). Pod specifičnim uslovima jedne vojnomedicinske ustanove subspecijalističke orijentacije bila je ostvarena i uskom saradnjom sa najbližim disciplinama povezanim sa internom i reumatologijom - patologijom, mikrobiologijom, imunologijom, biohemijom, ortopedijom, rendgenologijom i nuklearnom medicinom - kroz timski rad sa navedenim stručnjacima. Savremena imunološka ispitivanja bolesnika bila su objavljena stalnom saradnjom sa dvojicom entuzijasta za imunološka istraživanja u VMA: puk. prof. dr Zvonimirom Stefanovićem (Imunološka laboratorija Klinike za kožno - venerične bolesti), puk. dr Aleksandrom Dujićem (Odeljenje za kliničku i eksperimentalnu medicinu i imunologiju Instituta za klinička istraživanja VMA). Preseljenjem VMA 1981. godine Opšte odeljenje interne medicine preimenovano je u Odeljenje za reumatologiju, odnosno 1984. u Kliniku za reumatologiju kao što su i ostala uža specijalistička odeljenja postala klinike. Prvi načelnik je bio puk. prof. dr Slavko Krstić (1981-1990), od 1990 puk. prof. dr Milan Popović.

KLINIKA ZA REUMATOLOGIJU I KLINIČKU IMUNOLOGIJU

Vojnomedicinske akademije u Beogradu ima stacionar od 47-50 postelja i polikliniku i 13 lekara, od kojih 9 internista, 20 medicinskih tehničara i još 10 osoba pratećih i pomoćnih službi i raspolaže savremenim mogućnostima za dijagnozu i lečenje reumatskih bolesti.

Rezultat svojih istraživanja, pretežno iz oblasti sistemskih bolesti vezivnog tkiva saradnici Klinike su prikazali na mnogobrojnim jugoslovenskim i međunarodnim sastancima, simpozijumima i kongresima.

Saradnici Klinike su do sada objavili ukupno oko 240 stručnih i naučnih radova (od toga 24 u inostranim časopisima).

Najznačajniji radovi:

  • R. Mićić, S. Bećanović: Klinička reumatska groznica u odraslih, Zbornik radova V kongresa lekara Srbije, 1967, 297-300.
  • R. Mićić, S. Krstić, R. Lazić: Hipertrofička osteoartropatija, Srp. arh.celok.lek., 1967, 95, 1021-1031.
  • R. Mićić, M. Stanković, M. Čurčić: Reiterova bolest, Vojnosanitet. Pregl., 1969, 26, 499-504.
  • Popović M: Sistemska prevencija reumatske groznice u trupnoj ambulanti, Vojnosanit. Pregl. 1969, 26(4), 175.
  • L. Ivković, V. Meštrović, B. Radivojević, B. Podrumac, M. Kušić, M. Ervaćanin: Problemi pri izvođenju bilansa kalcijuma i fosfora, Zbornik del. Simpozija o kalcijumu, Ljubljana, 1970, 208.

U Novosadskoj jodnoj banji, koja je počela sa radom 1910. godine, lečena su reumatološka, ginekološka, stomačna i bubrežna oboljenja, gojaznost i neuroze. Godine 1946. Banja postaje društvena svojina i, udružena sa ugostiteljstvom, posluje kao Novosadska jodna banja. Tek 1963. godine izdvaja se od ugostiteljstva, kao samostalna zdravstvena ustanova (direktor dr Borisav Farkić). Godine 1966. Jodna banja menja naziv u Dispanzer za reumatizam a na mesto načelnika postavlja se dr Zora Stamenković. Posle kratkotrajne integracije sa Domom zdravlja u Novom Sadu, januara 1971. godine ova ustanova postaje Zavod za reumatizam, koji ima 102 postelje i razvijenu ambulantnu službu. Od Zavoda za reumatizam i Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabiltiaciju 1975. godine se formira Institut za medicinsku rehabilitaciju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, koji postaje i Nastavna baza (direktor prof. dr Boris Nedvidek), a 1991. godine Zavod za reumatizam se ponovo izdvaja u posebnu radnu organizaciju (direktor doc. dr Branislav Bobić). Zavod 1996. godine ima 15 lekara (5 fizijatara-reumatologa, 9 fizijatara i jednog internistu), stacionar sa 70 postelja i ambulantnu službu.

OSTALI REUMATOLOŠKI CENTRI U SRBIJI

Razvoj reumatologije u Prištini počinje dolaskom dr Miomira Ristića 1961. godine na rad u Interno odeljenje Opšte bolnice u Prištini koji saradjuje sa svim reumatološkim centrima u Jugoslaviji. Godine 1980. osniva se Reumatološko odeljenje, a zatim Služba za reumatologiju (rukovodilac dr M.Ristić) pri Internoj klinici u Prištini. Dr Ristić intenzivno radi na razvoju reumatologije na Kosovu i Metohiji, posebno u odnosu na borbu protiv reumatske groznice. U 1996. godini ova služba ima 9 lekara - reumatologa i odeljenje sa 32 kreveta.

U Opštoj bolnici u Zemunu na inicijativu dr Milutina Živkovića* 1965. godine osniva se reumatološka ambulanta koja 1971. godine prerasta u Reumatološko odeljenje. Posle dr Milutina Živkovića načelnici odeljenja su dr Predrag Zeković, 1984-1986.godine, zatim dr Lazar Radunović. U 1996. godini odeljenje ima 8 lekara (6 reumatologa) i posteljni fond od 24 kreveta.

Prvi stalni banjski lekar u Mataruškoj Banji bio je dr Dragutin Gvozdenović koji je tamo radio od 1932-1969. godine kada je penzionisan. Početkom 1951. godine u Mataruškoj Banji je otvoreno prvo zimsko kupatilo u vili Braća Maričić, gde je smešteno 13 kada i dovedena sumporovita voda. Godine 1961. kupatilo Braća Maričić postaje stacionar I centra za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju reumatičkih i ginekoloških bolesnika. Kasnije se otvara i Stacionar II Centra za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju koji je u periodu 1971-1973. godine bio u sastavu Reumatološkog instituta u Beogradu, kao njegovo II kliničko odeljenje (šef odeljenja: dr Dragoljub Đukić). Posle toga je izgradjen novi stacionar, Agens, sa 100 postelja za lečenje i rehabilitaciju reumatičkih bolesnika.

Balneoterapija (banjsko lečenje) reumatičkih bolesnika sprovodjeno je i u drugim banjama sa termalnim vodama: Koviljači, Ribarskoj, Kuršumlijskoj Bujanovačkoj (Vrelo), Vranjskoj, Pećkoj, Mladenovačkoj (Selters), Rusandi (Melenci), Kanjiži, Sijerinskoj, Pribojskoj, Bogutovačkoj, Slankamenu i dr.

Angažovanjem Republičke stručne komisije za reumatizam i Instituta za reumatologiju u Beogradu u periodu izmedju 1970 i 1985. godine u Srbiji je otvoreno desetak reumatoloških ambulanti: Požarevcu (dr Nadežda Korunović,1969), u Šapcu (dr Nada Ivanić,1975), Subotici (dr Janoš Zadori,1976), Smederevu (dr Milisav Čančarević,1979), Zaječaru (dr Vukosava Jeveričić,1979), Kragujevcu (dr Ljiljana Vidić,1980), Užicu (dr Slobodan Lutovac,1981), Valjevu (dr Mihailo Ranković, 1981), Kruševcu (dr Marija Jovanović) u Užicu (dr Radmila Jovićević, 1988).

Mnogi srpski lekari, koji su se bavili reumatologijom radeći van Srbije ili Jugoslavije, postigli su vredne rezultate u razvoju reumatologije. Treba spomenuti dr Milutina Živkovića*, koji je dao značajan doprinos u razvoju i afirmaciji Instituta za rehabilitaciju Dr Simo Milošević u Igalu i reumatologije u Crnoj Gori.

Dr Dragoslav Mitrović*, koji je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1961. godine radio je u Parizu, saradjivao je sa reumatolozima iz Instituta za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i srčanih bolesnika u Niškoj Banji, pružajući im pomoć u edukaciji i uvodjenju novih metoda istraživanja.

Dr Milovan Rakić, rodom iz Niša, koji je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu, radio je u Njujorku baveći se, izmedju ostalog, izučavanjem gihta i saradjivao sa reumatolozima iz Srbije.

Od stranih reumatologa koji su pomogli u edukaciji većeg broja reumatologa iz Srbije, (Institut za reumatologiju i Vojno-medicinska akademija u Beogradu), treba pomenuti prof. Bajvotersa (Eric Bywaters), direktora Istraživačkog Instituta u Taplowu, u Velikoj Britaniji. On je više puta boravio u Srbiji i održao niz predavanja iz reumatologije.

LIČNE ODREDNICE

STANOJEVIĆ, Branislav (09.avgust 1893., Ivanjica - 23.mart 1967, Beograd), lekar specijalista interne medicine, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Maturirao u Beogradu. Medicinske studije započeo u Hajdelbergu 1914. godine, prekinuo ih zbog I svetskog rata i završio ih je u Pragu, 1922. godine. Internu medicinu specijalizirao u Pragu, 1925. godine. Najpre radi na III internoj klinici Medicinskog fakulteta u Beogradu, zatim, od 1926. godine, na I internoj klinici. Napreduje do redovnog profesora. Od 1945. do 1956. godine je upravnik I interne klinike, a od 1956 do 1964. godine upravnik je Interne klinike A, koja je nastala spajanjem I i II interne klinike u Beogradu. Biran je za dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu 1953. i 1954. godine i za šefa Katedre interne medicine od 1957. do odlaska u penziju (1964). U Uredništvu Srpskog Arhiva radio je je 18 godina (10 godina kao član, 8 godina kao urednik). Potpredsednik Srpskog lekarskog društva (SLD) 1940. godine, predsednik internističke sekcije SLD. Bio je osnivač Reumatološke sekcije SLD (1949) i njen prvi predsednik, aktivni učesnik u osnivanju Udruženja reumatologa Jugoslavije (1949) i pokretanju časopisa Reumatizma, i član njegovog Uredjivačkog odbora. Od 1964. godine bio je doživotni počasnik predsednik Udruženja reumatologa Jugoslavije.

Otvorio je prvu reumatološku ambulantu u Srbiji, pri I internoj klinici u Beogradu i sa svojim saradnicima (najaktivnija je bila prof. dr Desa Protić-Hlušička) uvodi, u to vreme, savremenu dijagnostiku i terapiju reumatskih bolesti, posebno reumatoidnog artritisa.

Za svoj veliki, samopregoran i vrlo uspešan rad doživeo je mnogobrojna i različita priznanja. Bio je nosilac više domaćih (odlikovan je Ordenom rada sa crvenom zvezdom) i inostranih odlikovanja. Biran je u mnoge domaće i inostrane forume reumatologa, kao i za počasnog člana više evropskih udruženja reumatologa.

BEROVIĆ, Zagorka (05 juna 1900. godine, Vina, kod Knjaževca, - 26.sept.1988, Beograd), lekar, specijalista interne medicine, reumatolog, primarijus. Medicinske studije završila u Zagrebu, a specijalizaciju interne medicine u Beogradu. Prva znanja iz reumatologije stekla je u Engleskoj, u školi prof. E.G.L. Bywatersa. Svoje izvanredne stručne i organizatorske sposobnosti ispoljila je u mnogim aktivnostima. Na njenu inicijativu i zalaganje izgradjen je III dom zdravlja u Beogradu u kome je otvorila reumatološku ambulantu, a zatim i Zavod, kasnije Institut za reumatologiju, čiji je direktor bila od otvaranja (01.04.1965) do odlaska u penziju 1977. godine. Institut je opremila i organizovala po uzoru na slične institucije u svetu i uvela modernu reumatologiju u Srbiji. Njenom inicijativom u Institutu je oformljen visoko stručni kadar, koji je svoje znanje iz reumatologije sticao u zemlji i inostranstvu. Saradjivala je sa svim reumatološkim centrima u Jugoslaviji i sa mnogim u svetu (Engleska, Francuska, Sovjetski Savez, Rumunija, Bugarska, Čehoslovačka, Sjedinjene američke države, Madjarska, Nemačka, Italija, Poljska i dr.). Bila je dugogodišnji predsednik Reumatološke sekcije SLD (1961-1980) i Udruženja reumatologa Jugoslavije (1964-1980) i njihov doživotni počasni predsednik, predsednik Republičke stručne komisije za reumatsku groznicu i reumatizam (1974-1977) i inicijaator ili organizator brojnih naučnih i stručnih sastanaka u Jugoslaviji i Srbiji. Bila je član SLD i njene Reumatološke sekcije, član Udruženja reumatologa Jugoslavije i Evropskog reumatološkog udruženja za borbu protiv reumatizma (EULAR), počasni član Američkog, Francuskog i Čehoslovačkog reumatološkog udruženja i član upravnih odbora EULAR-a i Internacionalnog udruženja za borbu protiv reumatizma (ILAR). Publikovala je više od 80 naučnih i stručnih radova. Aktivno je učestvovala gotovo na svim reumatološkim kongresima i simpozijumima u zemlji i inostranstvu.Odlikovana je Orednom rada sa crvenom zastavom (1966) i Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom (1973) i dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda (1967).

Od stručnih prizanja dobila je: Zlatnu plaketu SLD (1972), diplomu Saveza lekarskih društava Jugoslavije, zlatnu plaketu Doma zdravlja Boris Kidrič i Reumatološkog instituta (1975), Zlatnu plaketu XII internacionalnog kongresa reumatologa U Pragu (1969) i dr.

Značajniji radovi i monografije:

  • Z. Berović: Reumatologija, Med. knjiga Beograd-Zagreb, 1966 (420 strana).
  • Z. Berović: Degenerativne bolesti perifernih zglobova, Reumatizam, 1968, 5, 167.
  • Z. Berović, I. Stojanović: Le traitment de la synovite chronique par l'or colloidal radioactif Au-198. Soc Med Paris (Revue), 1969,9,172.
  • Z. Berović: Reumatska groznica, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1971 (190 strana).
  • Z. Berović: Diferencijalna dijagnoza sistemskih bolesti vezivnog tkiva sa kliničkog i imunološkog aspekta. Acta rheum Belgrad 1972,2,3.

MIHAJLOVIĆ, Dimitrije (05.februar 1928, Suvo Polje, kod Bojnika - 21. febr.1997, Niš), lekar, maturirao u Leskovcu (1949), diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu (1955), specijalista za unutrašnje bolesti (1965). Doktorsku disertaciju (Klinička i radiološka slika reumatoidnog artritisa stopala) odbranio na MF u Nišu (1976). Redovni je profesor interne medicine (1982). Od 1967. do 1993. godine kada je penzionisan, bio je direktor Instituta za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i srčanih bolesnika u Niškoj Banji.

Posebno se bavio problemima iz reumatologije, balneoklimatologije i rehabilitacije reumatičkih i srčanih bolesnika. Redovni je član Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva (1976).

Osnovao je Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i srčanih bolesnika u Niškoj Banji (1966), koji kasnije postaje Institut (1979). Veoma je zaslužan za opremanje Instituta, formiranje stručnih kadrova (reumatologa, kardiologa, fizijatra, fizioterapeuta i dr.) i izgranja novih kapaciteta (Radon, Terme), kao i za promociju Instituta u Nastavnu bazu Medicinskog fakulteta u Nišu (1963), najpre za predmet balneoklimatologije, kasnije i za reumatologiju i kardiologiju, za redovnu i poslediplomsku nastavu. Organizator i rukovodilac poslediplomskih studija iz balneoklimatologije MF u Nišu.

Značajniji radovi:

  • D.Mihajlović, Lj. Hadži-Pešić, B. Đorđević, I. Lambić: Rehabilitacija kardiovaskularnih bolesnika sa posebnim osvrtom na rehabilitaciju bolesnika koji su preležali infarkt miokarda, Srpski arhiv, 1975, br.12, 855- 866.
  • D. Mihajlović: Balneoterapija reumatskih bolesnika, Balneoclimatologia, 1977,br.2,57-64.
  • D.Mihajlović: Mesto i uloga rehabilitacije u lečenju hroninih reumatičnih bolesnika, Acta rheum. Belgrad, 1979,9,181-184.
  • D. Mihajlović, A. Dimić: Difuzna idiopatska skeletna hiperostoza. U: Destruktivne osteoartropatije i hipertrofijske osteoartropatije, Institut za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i srčanih bolesnika, Niška Banja, 1992, 99-105.
  • D. Mihajlović: Reumatoidni artritis. U: Interna medicina, gl. urednik: Lj. Hadži-Pešić, Prosveta, Niš, 1994, 645-654.

ŽIVKOVIĆ, Milutin (25. oktobar 1923, Beograd), lekar, maturirao u Beogradu (1942). Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu (1954). Specijalista za unutrašnje bolesti (1960). Specijalista za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju (1964).

Doktorsku disertaciju (Alergijski i autoimuni procesi u reumatičnim oboljenjima) odbranio na MF u Beogradu (1965). Bio je načelnik reumatološkog odeljenja u Zavodu Igalo (1960). Načelnik službe za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju u Opštoj bolnici u Zemunu (1963). Senior associate (1970).Visiting professor je na Medicinskom fakultetu u Rochesteru (N.Y.USA) (1970/71). Od 1974 do 1988. generalni direktor Instituta Dr Simo Milošević u Igalu. Direktor Centra za razvoj prirodnih lečilišta Crne Gore (1993). Specijalni savetnik u Institutu Igalo (1996). Usavršavao se na kradiološkoj klinici Medicinskog fakulteta Univerziteta u Ultrechtu (Van Roven, 1958), na Institutu za alergologiju u Parizu, B. Halpern (B.Halpern) 1967, na odeljenju za reumatološka ispitivanja, London, Taplow, E.Bajvoters (E. Baywaters) I J.Holboro (J. Holborow) (1967), na odeljenju za imunološka i reumatološka istraživanja na Medicinskom fakultetu u Rochesteru (Rochester, N.Y.1970/71) (J.Baum). Redovni profesor interne medicine na Univerzitetu u Titogradu (1983).

Osnovao je odeljenje za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju u Opštoj bolnici u Zemunu (1963). Inicijator je osnivanja prve poslediplomske nastave iz reumatologije u Jugoslaviji u saradnji sa Medicinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Reumatološkim institutom u Beogradu, Univerzitetom u Titogradu i Institutom u Igalu (1975).

Bio je član alergološke, reumatološke i fizijatrijske sekcije SLD. Od 1974. član je Društva ljekara Crne Gore i njegovih sekcija, (reumatološke, alergološke i fizijatrijske), čiji je bio osnivač i dugogodišnji presednik.. Bio je predsednik Udruženja alergologa i kliničkih imunologa Jugoslavije (1980-84), a zatim počasni predsednik Udruženja (1984), predsednik Udruženja reumatologa Jugoslavije (1982-1984). Bio je član Udruženja američkih reumatologa (ARA), Udruženja francuskih reumatologa. i član Stalnog komiteta Evropske lige za borbu protiv reumatizma (EULAR).

Objavio je oko 230 stručnih i naučnih radova (19 u stranim publikacijama) Aktivno je učestvovaoi na brojnim medjunardnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Učestvovao u izradi brojnih naučno-istraživačkih projekata, a medju poslednjim rukovodio je,zajedno sa N. Kovačevićem, saveznim projektom P-376: Biomedicinski aspekti aplikacije peloida i njihova fizičko-hemijska standardizacija (1990/96).

Dobio je brojna stručna priznanja; diplomu Udruženja alergologa i kliničkih imunologa Jugoslavije (1980); Plaketu Saveza sportskih ljekara Crne Gore, Titograd (1980) i dr.

Značajniji radovi:

  • M.Živković, J.Baum: Chemotaxis of polymorphonuclear leukocytes from patients with Systmemic lupus erythematosus and Felty's Syndrome. Immunological communication. N.Y.1972,1/1,39/49.
  • M.Živković: Rezultati odredjivanja hemotaktičkog indeksa polimorfonuklearnih leukocita periferne krvi, Glas SANU, Bgd, 1976, CCCIII, 29-69.
  • A.Kićevac, M. Živković. Radiološki atlas reumatičkih bolesti. Univ.riječ, Titograd, 1984, 199 str.
  • M. Živković: Vanzglobna reumatička oboljenja. U: Klinička reumatologia, gl. ured. J. konečni, Med. knjiga Beograd-Zagreb, 1984, 677-680 i 697-707.

KONEČNI, Josip (15.juli 1915, Bosanski Brod - 25.oktobar1995. Beograd), lekar, specijalista interne medicine, vanredni profesor Medicinskog fakulteta (MF) u Beogradu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Specijalistički ispit iz interne medicine položio je 1948. godine u Beogradu. Za asistenta izabran je na I internoj klinici 1948, reizabran 1952, za docenta 1957. i reizabran 1963, za vanrednog profesora 1968. Od 1941. do 1945. godine radio je na II internoj klinici; 1946. gradjanski mobilisan radio je u bolnici u Kuršumliji, a posle preležanog pegavca je demobilisan. Dužnost na Internoj A klinici: 1957. šef odseka i v.d. šefa odeljenja; 1967. izabran je konkursom za šefa odeljenja. obavljao je dužnost V.D. upravnika Interne A klinike.

Bio je prvi rukovodilac Katedre za užu specijalizaciju reumatologije pri Veću za postdiplomsku nastavu MF u Beogradu (1976-1982). U upravnim organima MF bio je član UO Interne A klinike (1961-1963) i njen predsednik (1966), član fakultetske uprave i njenih komisija, podpredsednik udruženja nastavnika MF (1960-1962), itd.

Osnovao je odeljenje za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju u Opštoj bolnici u Zemunu (1963). Inicijator je osnivanja prve poslediplomske nastave iz reumatologije u Jugoslaviji u saradnji sa Medicinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Reumatološkim institutom u Beogradu, Univerzitetom u Titogradu i Institutom u Igalu (1975).

Veoma je zaslužan za uvodjenje Instituta za reumatologiju u Beogradu u nastavnu bazu MF u Beogradu, postajući njen prvi nastavni rukovodilac. Svojim sistematskim i strpljivim radom zadužio je tu ustanovu organizacijom nastave i postepenim stvaranjem nastavnog kadra iz redova lekara Instituta za reumatologiju.

Na studijskom boravku u Parizu proveo je 8 meseci; tu je završio dvomesečni kurs o primeni radioizotopa u medicini i biologiji.

Fakultetska uprava MF 1957. kao habilitacioni rad primila je njegovu staudiju Ekstrakardijalne i ekstraartikularne manifestacije reumatske groznice. Do izbora za vanrednog profesora 1968, objavio je 64 rada od kojih 2 u inostranstvu, koji su posvećeni raznim oblastima interne medicine: hematologiji 19, reumatologiji i gastroenterologiji po 12, kardiologiji 11, endokrinologiji 5 i ostalim područjima 5.

Jedan je od prevodilaca X i XI izdanja Cecil-Loebog udžbenika interne medicine i saradnik u edicijama za savršavanje lekara (Novine u lečenju unutrašnjih bolesti br. 4-9, i Savremena medicina br. 2-3). Urednik je i pisac 11 i 16. poglavlja u Klinička fiziologija, gl. urednik S. Stefanović (1972) i Internoj medicini, gl.urednik S.Stefanović (1976). Bio je gl.urednik i pisac u multiautorskoj jugoslovenskoj Kliničkoj reumatologiji (1984).

Njegova aktivnost na stručnim sastancima kao predavača vezana je za internističku, hematološku, reumatološku i kardiološku sekciju na raznim skupovima navedenih subspecijalnosti-sekcijskih, intersekcijskih sastanaka, simpozijuma i kongresa (kongresima lekara Srbije, internista, kardiologa, hematologa i reumatologa Jugoslavije). Bio je član UO Srpskog arhiva za ceolokupno lekarstvo i njegov višegodišnji sekretar i član Uredništva Acta rheumatologica Belgradensia. Bio je član UO odnosno Predsedništva internističke sekcije, a njen predsednik (1966-1968), hematološke i reumatološke (njen predsednik (1980-1981) sekcije. Član UO Udruženja internista i Udruženja reumatologa Jugoslavije. Redovan član Medicinske akademije SLD-a.

Značajniji radovi:

  • J. Konečni, M. Kovačević: Klinički značaj ispitivanja brzine krvotoka kod hroničnog pumonalnog srca, Srpski arh 1955,3,316.
  • J. Konečni, A. Lekić: Sindrom obliteracije arterijskih grana luka aorte (bolest bez pulsa), Srpski arh 1955, 7-8, 826.
  • J. Konečni, M. Andrejević, Z. Stošić: Evolution sarcomateuse d'une leucose myeloide chronique, Sang 1957,28,660.
  • J. Konečni: Anemija i hemoragijski sindrom u reumatoidnom artritisu i njihovo lečenje. Reumatizam, 1967, 1,7.
  • J. Konečni, gl. urednik: Klinička reumatologija, Med. knjiga, Beograd-Zagreb, 1984.

MIĆIĆ Ratibor (08. septembar 1914), Vrnjačka Banja), san. pukovnik, lekar internista. Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu marta 1942. Specijalistički ispit iz interne medicine položio februara 1952. na Klinici za unutrašnje bolesti Vojnomedicinske akademije (VMA), redovni je profesor interne medicine u istoj ustanovi od juna 1970. Dužnosti: opštinski lekar u Obrenovcu od marta 1943. do stupanja u JNA oktobra 1944.; brigadni lekar, načelnik saniteta divizije; lekar na specijalizaciji (decembar 1947, februar 1952), lekar specijalista Endokrinološkog odeljenja (februar 1952.- oktobar 1961.); načelnik Odeljenja opšte interne medicine (oktobar 1961-decembar 1980) Klinike za unutrašnje bolesti i savetnik Uprave VMA za interne medicinu (decembar 1980-januar 1982).

Na studijskom boravku u Velikoj Britaniji bio je 1955-1956, 1964 i 1975. godine.

U VMA predavač u Školi aktivnih i rezervnih sanitetskih oficira (ŠARSO), lekarima na stažu, specijalizaciji opšte medicine i interne medicine. Predavač je na Katedri za postdiplomsku nastavu MP u Beogradu za užu specijalnostt reumatologije (1976-1986). Bio je nosilac projekta Patogeneza metaboličkih (nehirurških) mehanizama u nastanku urolitijaze (1966-1978) i saradnik u multidisciplinaskom projektu Etiologija i lečenje pneumonija u armiji (1964-1968).

U VMA predavač u Školi aktivnih i rezervnih sanitetskih oficira (ŠARSO), lekarima na stažu, specijalizaciji opšte medicine i interne medicine. Predavač je na Katedri za postdiplomsku nastavu MP u Beogradu za užu specijalnostt reumatologije (1976-1986). Bio je nosilac projekta Patogeneza metaboličkih (nehirurških) mehanizama u nastanku urolitijaze (1966-1978) i saradnik u multidisciplinaskom projektu Etiologija i lečenje pneumonija u armiji (1964-1968).

Objavio je 134 rada od kojih 2 u inostranstvu, u indeksu citiranja navedeni su 29 puta. Uža oblast radova: klinička endokrinologija, sistemske bolesti vezivnog tkiva, nefrologija, dok ostali obradjuju razne aktuelne internističke teme. Pisac je poglavlja Reumatičke bolesti u Vojnoj internoj medicini, gl.urednik M.Kičić (1982), urednik IV poglavlja (Metaboličke bolesti zglobova i kostiju) i pisac 5 nozoloških jedinica u Kliničkoj reumatologiji, gl.urednik J.Konečni (1984).

Aktivno je učestvovao na mnogobrojnim domaćim i medjunarodnim simpozijumima i kongresima.

Bio je jedan od sekretara UO Srpskog lekarskog društva (1948-1950), višegodišnji sekretar i predsednik Internističke sekcije (1968-1970), član Predsedništva i predsednik Reumatološke sekcije (1981-1982); bio je član Uredjivačkog odbora Srpskog arhiva za celokupno lekarstvo od 1972, a njegov predsednik (1974-1981), član Uredjivačkog odbora Pharmaca (1974-1982) i Acta rheumatologica Belgradensia. Redovni je (1976) i počasni član (1988) Medicinske akademije SLD-a, počasni je član SLD-a (1987) i počasni član Medicinske akademije Hrvatske (1988). Nosilac je nagrade za životno delo SLD-a 1992.

Značajniji radovi:

  • R. Mićić, L. Ivković, Lj. Purać, M. Ćurčić i sar. Bubrežna osteodistrofija. Lij vjes, 1968, 90, 815-830.
  • R. Mićić, L. Ivković, K. Brankovan, N. Bojanić: Hiperparatireoidizam. Kliničko-patološka studija 6 bolesnika. Simpozijum o kalciju, Ljubljana, Zbornik del, 1970, 114-122.
  • R. Mićić, L. Anđelković, D. Mitrović, Ž. Vučinić i sar: Hipersenzitivni angiitis. Lij vjes, 1981,103,277-287.
  • Z. Ciko, R. Mićić:Prilog dijagnozi osteoartikularnih pojava u akutnim leukozama, Reumatizam, 1974,17, 9-14.
  • R. Mićić, D. Mitrović: Febrilna stanja nejasne etiologije i zapaljenjskih reumatičkih bolesti. Simpozijum: Rana dijagnoza zapaljenskih reumatičkih bolesti, Institut za reumatičke i srčane bolesnike, Niška Banja, 1980, 115-121.

NIKOLIĆ, Julijana (06.april 1928, Beograd - 09.avgust 1985. Beograd), lekar, diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu (1952), specijalista za unutrašnje bolesti (1959.god.). Doktorsku disertaciju (Komplement u reumatoidnom artritisu) odbranila na Medicinskom fakutltetu u Beogradu (1978). Vanredni je profesor interne medicine (1983). Od 1965-1977 bila je pomoćnik direktora, a od 1977 do 1985. direktor Instituta za reumatologiju.

Bila je na usavršavanju iz reumatologije u Toplow, Velika Britanija (kod prof. E.G. L. Bywaters). Bavila se problemima iz reumatologije, posebno sistemskim bolestima vezivnog tkiva.

Kao predsednik Republičke stručne komisije za reumatizam (1977-1985) i rukovodilac poslediplomske nastave iz reumatologije značajno je doprinela razvoju reumatološke službe u Srbiji. Organizovala je i sprovodila redovnu nastavu iz reumatologije za studente Medicinskog fakulteta i poslediplomsku nastavu za specijalizante i subspecijalizante iz reumatologije.

Bila je nosilac 4 republička projekta. Objavila je oko 100 stručnih i naučnih radova (od toga 6 u inostranim časopisima). Učestvovala je na svim jugoslovenskim i brojnim evropskim i svetskim reumatološkim kongresima i simpozijumima od 1964 do 1984 godine. Bila je odgovorni urednik časopisa Acta rheumatologica Belgradensia (1977-1985), član Uredjivačkog odbora jugoslovenskog udžbenika Klinička reumatologija, gl.urednik J. Konečni (Med. knjiga Beograd-Zagreb, 1984) i uredjivačkog odbora brojnih zbornika i priručnika iz reumatologije.

Bila je član SLD i njegove Reumatološke sekcije, Udruženja reumatologa Jugoslavije i Evropske lige za borbu protiv reumatizma (EULAR), član Stalnog komiteta EULAR za ispitivanje lekova, generalni sekretar Udruženja reumatologa Jugoslavije (1964-1980), predsednik Predsedništva Reumatološke sekcije SLD (1982-1983), predsednik Reumatološke sekcije SLD (1982-1983).

Dobitnik je brojnih prizanja (plaketa, diploma, zahvalnica od mnogih stručnih organizacija, a od društvenih Orden rada sa srebrnim vencem i Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima.

Značajniji radovi:

  • J.Nikolić, M. Budimir, I. Stojanović, R. Ruvidić, Z. Berović. Imunosupresivna terapija sistemskog eritemskog lupusa, Acta rheum Belgrad, 1972,2,43.
  • J. Nikolić, D. Gacić, S. Tomić i sar. Značaj prevencije reumatskih oboljenja sa stanovišta patologije Reumatološkog instituta u toku poslednjih 10 godina, Acta rheum. Belgrad. 1975,5,165.
  • J. Nikolić. Nespecifični znaci zapaljenja, u: Klinička reumatologija, gl.urednik J.Konečni, Med. knjiga, Beograd-Zagreb, 1984,55.
  • J. Nikolić, V. Mladenović: Reumatoidni panartritis Forestierova bolest. Acta rheum Belgrad, 1973,1,81.

BUDIMIR, Milica (04. juli 1927, Beograd), lekar, maturirala u Beogradu (1945), diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu (1954), a specijalista za unutrašnje bolesti (1961).U Reumatološkom institutu u Beogradu radila od 1965 do odlaska u penziju, 1991. godine, od 1970. god. kao šef odeljenja.

Bila je na usavršavanju iz reumatologije u Velikoj Britaniji, u Taplow (Rheumatism Research Unit) (1962) i u Parizu (Centre rheumatologique Viggo Petersen) (1972) gde je izučavala specijalne tehnike ispitivanja sinovijske tečnosti.

Bavi se reumatologijom od 1961. godine, posebno problemom dečje reumatologije i sistemskog eritemskog lupusa.

Kao član Republičke stručne komisije za reumatizam veoma aktivno je učestvovala u organizaciji reumatološke službe u Srbiji. Organizovala je više republičkih savetovanja o reumatizmu u dečjem dobu. Učestvovala je u poslediplomskoj nastavi iz reumatologije na MF u Beogradu.

Objavila je 150 stručnih i naučnih radova (6 u inostranim časopisima) Učestvovala je na skoro svim jugoslovenskim reumatološkim kongresima i simpozijumima i na mnogobrojnim evropskim i svetskim reumatološkim kongresima od 1962. do penzionisanja (1991).

Član je Uređivačkog odbora časopisa Acta rheumatologica Belgradensia. Bila je urednik poglavlja iz reumatologije u Lekarskom priručniku SLD (1980), urednik poglavlja Sistemske bolesti vezivnog tkiva u Klinička reumatologija, gl.urednik J. Konečni, Med. knjiga Beograd-Zagreb (1984) i član Republičke stručne komisije za reumatizam.

Bila je član SLD, Udruženja reumatologa Jugoslavije i Evropske lige za borbu protiv reumatizma (EULAR), sekretar (1964-1980) i predsednik (1983/84 i 1988-1992) Reumatološke sekcije SLD.

Dobila je brojna prizanja od SLD, Povelju udruženja reumatologa Jugoslavije i Nagradu SLD za publikacije (1986). Nosilac je Ordena rada sa srebrnim vencem (1973).

Značajniji radovi:

  • M.Budimir, V.Mladenović, J. Nikolić: Our experience with the local administration of methylprednisolone acetate in various rheumatic disease, Panminerva Medica, 1970, 12 (9),1.
  • M. Budimir, Đ. Lukačević, I. Stojanović: Naša prva iskustva s intravenskom primenom ciklofosfamida u reumatoidnom artritisu. Acta rheum Belgrad 1974,4, 175-179.
  • M. Budimir: Sistemski eritemski lupus, u Klinička reumatologija, gl.urednik J. Konečni, Med. knjiga Beograd-Zagreb, 1984, 399-430.
  • M. Budimir: Juvenilni hronični artritis, Med. knjiga Beograd-Zagreb, 1985, (158 str.).
  • M. Budimir, D. Josipović, A. Kićevac, Z. Berović: Artikulne promene u sistemnom eritemnom lupusu. Acta rheum Belgrad 1975,5,3-12.

MLADENOVIĆ, Vlastimir (15. februar 1928, Pirot), lekar; maturirao u Leskovcu (1946), diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu (1952), specijalista za unutrašnje bolesti (1957). Doktorsku disertaciju (Hronični oblik Reiterove bolesti) odbranio na MF (1974). Redovni je profesor interne medicine (1991). Bio je direktor Instituta za reumatologiju u Beogradu (1985-1993), predsednik Republičke komisije za reumatizam (1985-1991), rukovodilac Katedre za poslediplomske studije iz reumatologije (1985-1993). Značajno je doprineo razvoju reumatološke službe u Srbiji.

Vanredni je član Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva (1990) i član je njene Naučne grupe za internu medicinu.

Posebno se bavio problemima iz reumatologije, a najznačajniji radovi su mu o spondiloartropatijama (Reiterov sindrom, ankilozirajući spondilitis, psorijazni artritis).

Objavio je 390 stručnih i naučnih radova iz oblasti reumatologije, od čega 14 u inostranstvu. Bio je urednik poglavlja Seronegativni artritisi u Kliničkoj reumatologiji, gl.urednik J.Konečni (1984) i redaktor poglavlja Reumatologija u Lekarskom priručniku SLD (1992) i redaktor poglavlja Bolesti lokomotornog sistema i vezivnog tkiva u udžbeniku Interna medicina, IX (1994) i X izdanja (1996), gl. redaktor M. Ristić.

Aktivno je učestvovao na svim jugoslovenskim, evropskim i svetskim reumatološkim kogresima od 1968 do 1997. godine i organizator X (1988) i XI (1992) kongresa reumatologa Jugoslavije.

Bio je član Srpskog lekarskog društva (SLD) (od 1953), Reumatološke sekcije SLD (1966), Udruženja reumatologa Jugoslavije (1966) i Evropske lige za borbu protiv reumatizma. Bio je član Stalnog komiteta za edukaciju Evropske lige za borbu protiv reumatizma, predsednik Reumatološke sekcije SLD (1992-1996), predsednik udruženja reumatologa Jugoslavije (1987-1988 i od 1994). Bio je glavni urednik časopisa Acta rheumatologica Belgradensia (1987-1996).

Odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem. Od stručnih priznanja dobio je: Povelju Udruženja reumatologa Jugoslavije (1988), Povelju Srpskog lekarskog društva (1994), Plaketu Saveza lekarskih društava Jugoslavije (1986).

Značajniji radovi:

  • V. Mladenović: Reiterova bolest u 233 bolesnika: kliničke promene, laboratorijski i histološki nalazi i radiološke promene lokomotornog sistema, Acta rheum. Belgradensia, 1977,7, 95-114; 1978,8,7-18 i 1979,9,3-19.
  • V. Mladenović: Early diagnosis of ankylosing spondylitis. EULAR BULL 1981, 10/3, 73-76.
  • V. Mladenović:Reiterov sindrom, Psorijazni artritis, u J.Konečni, Klinička reumatologija, medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1984, 328-367.
  • V. Mladenović, Đ.Kerimović-Morina i sar.: Naša izučavanja, zapažanja i iskustva o ankilozirajućem spondilitisu, Reiterovom sindromu i psorijaznom artritisu, Acta rheum Belgradensia, 1990, 20,11-60.
  • V. Mladenović, Z. Domljan, B. Rozman et al: Safety and effectiveness of Leflunomide in the treatment of patients with active rheumatoid arthritis. Arthritis Rheumat, 1995, 38, 1595-1603.

VUKOTIĆ, Dušan (21.juni 1924, Gornje Kaličane kod Skoplja), lekar, maturirao u Prokuplju (1942), diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu (1952), a specijalista za unutrašnje bolesti (1957). Doktorsku disertaciju Mitralna stenoza i kardiomiopatija u Etiopiji odbranio je na Medicinskom fakultetu u Beogradu (1974). Vanredni je profesor interne medicine (1986).

Radio je na Internoj klinici A (1953-1958), zatim u Etiopiji (Adis Abeba, 1958-1963) i u Reumatološkom institutu u Beogradu od 1965-1989, kada je penzionisan. a od 1971. kao šef odeljenja.

Bio je na usavršavanju u Engleskoj, najpre u Londonu (Institute of Cardiology, prof. P.Wood) (1963-1964), iz kardiologije, zatim u Hammersmit Hospital u Londonu i u Taplowu (Rheumatism Research Unit, prof. E. Baywaters) (1964-1965), iz reumatologije.

Posebno se bavio problemima kardioloških manifestacija u reumatskim bolestima, reumatskom groznicom, što je saopšteno u većem broju radova.

Bio je nosilac 8 naučnih projekata: Mesto i zadaci lekara u sanaciji reumatske groznice u Srbiji (1974); Reumatska groznica u Srbiji (1975); Pet godina organizovane zaštite od reumatske groznice u Srbiji (1979); Invalidnost od reumatskih srčanih mana u Srbiji (1980); Klinička multicentrična studija reumatske groznice u Srbiji (1970); Petogodišnji istraživački program o reumatskoj groznici u Srbiji (1980-1982); Elaborat o reumatskoj groznici u Srbiji (1982) i Analiza istraživanja reumatske groznice u Srbiji 1974-1992. (1992).

Objavio je 285 stručnih i naučnih radova (od toga u inostranim časopisima. Učestvovao je na mnogobrojnim jugoslovenskim, evropskim i svetskim reumatološkim kongresima.

Kao predsednik Republičke stručne komisije za reumatizam (koja je kasnije postala potkomisija Komisije za reumatizam) u periodu od 1974-1989. godine organizovao je 16 republičkih savetovanja o reumatskoj groznici.

Bio je saradnik u više udžbenika iz interne medicine i kardiologije. Član je Uredjivačkog odbora Acta rheumatologica Belgradensia.

Bio je član: SLD (i njegove Reumatološke i Kardiološke sekcije), Udruženja reumatologa Jugoslavije i Evropske lige za borbu protiv reumatizma (EULAR).

Član je Reumatološke sekcije i Kardiološke sekcije SLD, Udruženja reumatologa Jugoslavije i Evropske lige za borbu protiv reumatizma (EULAR). Bio je član Uredništva časopisa Acta rheumatologica Belgradensia i jedan od urednika oko 15 Zbornika radova sa godišnjih savetovanja o reumatskoj groznici u Srbiji.

Od stručnih prizanja dobio je Povelju SLD (1989) i Udruženja reumatologa Jugoslavije (1988) i druga priznanja (zahvalnice, diplome od SLD i drugih strukovnih organizacija).

Dobitnik je Godišnje nagrade SLD za unapredjenje zdravstvene zaštite, (1992) i Ordena rada sa zlatnim vencem.

Značajniji radovi i monografije:

  • D. Vukotić: Giht, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1990 (105 str).
  • D. Vukotić: Reumatska groznica, Medicinska knjiga Beograd, 1992 (55 str).
  • D. Vukotić: Giht i nefropatija, Srpski arhiv, 1985, 113,91.
  • D. Vukotić: Reumatska groznica-sadašnjost i perspektiva. Acta rheum Belgrad 1986, 16, 110.
  • D. Vukotić, Z. Berović: Streptokokna angina, reumatska groznica i reumatske srčane mane u Srbiji. Srpski arhiv 1987, 105, 953-962.

STOJANOVIĆ, Ivan (16.avgust 1928., Beograd), lekar, maturirao u Beogradu (1947), diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu (1954.god). Specijalista za unutrašnje bolesti (1962.god). Doktorsku disertaciju (Radionuklidi u lečenju hroničnih reumatičkih sinovitisa) odbranio na Medicinskom fakultetu u Beogradu (1978). Bio je član Katedre za poslediplomsku nastavu iz reumatologije. U toku specijalizacije bio je na praksi u Special Unit for Juvenile Rheumatism, Medical Research Council, Taplow, Velika Britanija. Studijski boravak u Finskoj 1974 (Rheumatological Institute Heinola i Department of Internal Medicine, University of Jü vesklä Medical School). Radio je u III domu zdravlja u Beogradu i od 1967. do 1989. (do penzije) u Institutu za reumatologiju u Beogradu. Prvi je kod nas uveo intraartikularnu primenu radionuklida u lečenju zapaljenjskih reumatskih bolesti.

Bio je glavni urednik časopisa Acta rheumatologica Belgradensia od osnivanja 1970-1989. Glavni i odgovorni urednik Bulletin EULAR, Bazel, Švajcarska 1979-1985.; član uredjivačkog odbora Rheumatology Newa, Frankfurt, American Rheumatism Association, Atlanta, SAD, 1984; organizator i sazivač I evropskog sastanka urednika reumatoloških časopisa, Hag, Holandija, 1980 i I svetskog sastanka urednika reumatoloških časopisa Moskva, 1983.

Posebno se bavio problemima primene radioizotopa u lečenju hroničnih artritisa, primenom imunosupresiva, kao i problemima mehanizama nastajanja deformacija zglobova u hroničnom artritisu i sprečavanjem deformacija.

Objavio je preko 100 stručnih i naunih radova (od toga 10 u inostranim časopisima).

Bio je član Udruženja reumatologa Jugoslavije i član European League against Rheumatism, počasni član Čehoslovačkog reumatološkog društva Jan Purkinje, emeritus član American Rheumatism Association. Temporary advisor WHO, Moskva 1983.

Od stručnih priznanja dobio je plaketu SLD povodom 100. godina plaketu JSOFK i dr.

Osnivač Gorske službe spasavanja u Srbiji 1954. Predsednik Savezne komisije za Gorsku službu spasavanja 1962-1979. Sekretar Komisije za prvu pomoć i elementarne nesreće Centralnog odbora Jugoslovenskog crvenog krsta 1974/75.

Značajniji radovi i monografije:

  • I. Stojanović: Medicina u planini, Sportska knjiga, Beograd, 1961 (13 strana)
  • I. Stojanović: Radijaciona sinovektomija u lečenju hroničnog artritisa. Reumatizam, 1972,19,49.
  • I. Stojanović, R.Stojanović, D. Gorkić: A controlled study of thew effect of radiation synovectomy of the knee joint in rheumatoid arthritis, Reumatologia, Varšava, 1982, 20,33-4,183.
  • I. Stojanović, S. Tomić: Rupture of the popliteal cyst in gout. Scand J. rheumatol 1983,12,15.
  • I. Stojanović: Pain in the wrist and hand. EULAR Bull, 1985,1.

IVKOVIĆ Lazar (27.februar 1927, Beograd), lekar-internista reumatološke orijentacije. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu (MF) u Beogradu 1951; specijalistički ispit na Internoj B klinici položio je 1961.godine.dovni je profesor vojnomedicinske akademije (VMA) od 1968. Do dolaska na Kliniku za unutrašnje bolesti VMA 1964. godine proveo je na radu u bolnici u Senjskom rudniku kao internista i upravnik bolnice (1961-1964). Na studijskom boravku bio je u Velikoj Britaniji 1968 i 1978. i u Finskoj 1989. U VMA je predavač u Školi aktivnih i rezervnih sanitetskih oficira (ŠARSO), lekarima na stažu, specijalizaciji opšte medicine i interne medicine, predavač je na postdiplomskoj nastavi MF u Beogradu na Katedri za užu specijalizaciju reumatologije. Bio je nosilac projekta Značaj oboljenja vanzglobnih mekih tkiva za službu u armiji (1986-1990) i saradnik u projektu Patogeneza metaboličkih (nehirurških) mehanizama u nastanku urolitijaze (1966-1978). Dao je značajan lični doprinos razvoju i transformaciji Odeljenja opšte interne medicine u Kliniku za reumatologiju. Savremeno proučavanje metaboličkih oboljenja zglobova i kostiju (giht, osteoporoza, osteomalacija, Pagetova bolest , primarni i sekundarni hiperparatireoidizam, itd) zahtevalo je uvodjenje novih metoda ispitivanja, bez kojih i dijagnoza i lečenje tih bolesti nije pouzdano. To je ostvareno multidisciplinskim pristupom u timskom radu čija je glavna poluga bio L. Ivković. Iz projekta Patogeneza metaboličkih (nehirurških) mehanizama u nastanku urolitijaze proistekla je njegova doktorska disertacija Uporedno ispitivanje nekih kliničkih metoda za smanjenje idiopatske hiperkalciurije (1980).

Objavio je 72 rada u domaćim i 4 u medjunarodovnim časopisima; većina njih obuhvata široku oblast oboljenja lokomotornog sistema, posebno metaboličke bolesti zglobova i kostiju. Pisac je 5 nozoloških jedinica (poglavlje Metaboličke bolesti zglobova i kostiju) u Kliničkoj reumatologiji, gl.urednik J. Konečni (1984).

Aktivno je učestvovao na brojnim domaćim i medjunarodnim stručnim sastancima, simpozijumima i kongresima.. Bio je sekretar jugoslovenskog simpozijuma o kalcijumu (1970) i predsednik i koordinator Medjunarodnog simpozijuma o kalcitoninu u Beogradu 1990. Aktivnost u SLD vezana je za Internističku (bio je sekretar i član Predsedništva) i Reumatološku sekciju (član Predsedništva), vanredni je član Medicinske akademije SLD od 1992.godine.

Dobitnik je 2 odlikovanja i brojnih priznanja.

Značajniji radovi:

  • L. Ivković, R. Mićić, S. Bečanović i sar. Giht, urični artritis i urično oboljenje bubrega. Zbornik VMA, 1971, 17-23.
  • L. Ivković, S. Krstić, R. Mićić i sar. Klinički spektar Behcet-ove bolesti u internoj medicini. Srpski arh celok lek 1978,108, 234-240.
  • L. Ivković, R. Mićić, M. Bervar i sar: Primarni hiperparatireoidizam. Analiza 38 bolesnika. Srpski arh celok lek, 1987, 1091-1097.
  • L. Ivković, N. Bojanić, P. Bojić, R. Mićić: Arteritis u reumatoidnom artritisu. Srpski arh celok lek, 1970, 98, 1499-1508.
  • L. Ivković, R. Mićić, B. Radivojević: Prilog klinici i terapiji glutenske anteropatije. Srpski arh celok lek 1973, 101, 517-528.

MITROVIĆ, Dragoslav (26. april 1934, Đevđelija), lekar, diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu (1961) i na Prirodno-matematičkom fakultetu u Parizu (1968), specijalista za reumatologiju (Pariz, 1969) i histopatologiju. Doktorsku disertaciju (o razvoju diartroza kod embriona pileta i pacova) odbranio je na Univerzitetu u Parizu (1973). Od 1962. godine radi u bolnici Lariboisiere u Parizu, od 1986. godine kao direktor Naučno-istraživačke laboratorije pri I.N.S.E.R.M.-ove bolnice. Predavač na Univerzitetu u Parizu (1976-1996).

Usavršava se u Parizu (1968), iz radiobiologije i u Sjedinjenim američkim državama: u Lake Placid (1976), u W.Alton Jones Cell Science Center u oblasti kulture ćelija i u Bostonu (1975-1976) u Naunoistraživačkoj laboratoriji pri Ortopedskoj bolnici MGA, izučavajući hrskavicu i artrozu.

Bavio se izučavanjem zglobne hrskavice: normalne i u zapaljenjskim reumatskim bolestima. Iz ove oblasti je objavio veliki broj naučnih radova u poznatim francuskim i inostranim časopicima.

Saradjivao je sa reumatolozima Instituta za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i srčanih boelsnika u Niškoj Banji, pružao pomoć u usavršavanju reumatologa te ustanove (A. Stanković, Z. Marković, A.Dimić) kao i reumatologa drugih ustanova (M.Budimir, Institut za reumatologiju u Beogradu).

Objavio je preko 150 naučnih radova u poznatim svetskim časopisima (nekoliko i u Jugoslaviji u časopisu Reumatizam i u zbornicima reumatoloških simpozijuma Instituta u Niškoj Banji). Bio je učesnik mnogobrojnih nacionalnih (francuskih) i internacionalnih kongresa.

Član je mnogih stručnih udruženja: Bone and Tooth Society, London; Ortopedic Research Society, USA; Osteoarthritis Research Society, USA; Societe Francaise de Rheumatologie; Societe Francaise de Culture Cllulair Societe Francaise des Radicaux Libres, Societe Francaise du NO; Federation of European Connective Tissue Societies; European Tissue Culture Society, Federation of the Soviet Union Rheumatological Societies (počasni član); Societe venezuellienne de rheumatologice; Akademija nauka, New York (USA). Laureat je: Medicinskog fakulteta Harvard, Boston, USA (1976), Medicinskog fakulteta Paris VII, Francuska (1976); Ortopedskog društva naučnih istraživača, USA (1981); Medicinskog fakulteta u Meridi, Venecuela (1992) i Akademije medicinskih nauka, Moskva (1992).

Državljanin je SR Jugoslavije i Francuske.

Značajniji radovi:

  • D. Mitrović: Development od the metatarsophalageal joint of chick embrio-morphological, ultrastructural and histohemical studies, Amer. J.Anat., 1977, 150, 330-348.
  • D. Mitrović, E.McCall, F. Dray: The in vitro production of prostanoids by cultured bovine articular chondrocytes, Prostaglandins, 1982, 23, 17-28.
  • D. Mitrović: Osification of human menisci, Arthr. Rheumat., 1991, 34, 638-639.
  • D. Mitrović, H. Riera: Synovial, articular cartilage and bone changes in rapidly destructive arthropathy (osteoarthritis) of the hip. rheumatol. Int, 1992, 12, 17-22.
  • D. Mitrović, N. Darmon: characterization of proteoglycans synthesized by different layers of adult human femoral head cartilage, Osteoarthritis and Cartilage, 1994,2:157-167.

Izvori:

  • D. Gvozdenović, D.Đukić: Mataruška Banja, Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Braća Maričić, Mataruška Banja, 1978.
  • J. Konečni: Život i delo prof. dr Branislava Stanojevića, Acta rheum Belgrad, 1981,11,71-80.
  • Institut za reumatologiju u Beogradu, 1965-1990 i 1965-1995.
  • 0 godina Instituta za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i kardiovaskularnih bolesnika Niška Banja, 1996.
  • Klinika za reumatologiju VMA u Beogradu, 1981-1996.

Pismena obaveštenja dobijena ljubaznošću mnogih lekara koji su se bavili organizacijom reumatološke službe u Srbiji ili bili sa njom upoznati: prof. dr Dimitrije Mihajlović, Niš; prof. dr Ratibor Mićić, Vojnomedicinska akademija, Beograd; doc. dr Branislav Bobić, Novi Sad; prim. dr Milica Budimir, Beograd; prim. dr Lazar Radunović, Zemun; dr Marija Glasnović, Priština; dr Šebešćen Ištvan, Subotica; prim dr Milisav Čančarević, Smederevo; dr Ljiljana Vidić, Kragujevac; dr Mihajlo Ranković, Valjevo; dr Žarko Radojković, Požarevac; dr Slobodan Lutovac, Užice i dr.